KATARINA ZEC PONOS ŽENSKE MITROVAČKE KOŠARKE!


Katarina Zec se nalazi na širem spisku seniorske reprezentacije Srbije.
Rođena je 19.03.1997. u Sremskoj Mitrovici.

Visoka je 178 cm i igra na poziciji beka. Košarkom je počela da se bavi u KK “LSK” iz Laćarka.

Prvim košarkaškim koracima učili su je i trenirali nekoliko godina, Nataša Zec i sadašnji trener ŽKK “Srem” Nikola Milošević. Posle igranja u ŽKK “Crvena Zvezda”, prelazi u SAD gde veoma uspešno igra u ekipi UTEP. Katarina igra u proseku 30 minuta po meču. Tokom tih 30 minuta beleži 10,1 poena, 4.5 skokova, 2.9 asistencija po meču i bila je najbolji trojkaš u ekipi.

Bila je član svih nacionalnih selekcija i kao nagrada za njen trud i rad stigao je i poziv za seniorsku reprezentaciju.
Nakon uspeha naše reprezentacije u Istanbulu, pozvali smo je i zamolili da nam odgovori na par pitanja koja interesuju naše sugrađane.

Da li se trud i posvećenost uvek isplate?
To se nikad ne zna, ali jedno je sigurno – ako ne radite dovoljno, neće se isplatiti. Ja sam odlučila da učinim sve što je u mojoj moći da uspem.

Koji momenti su bili teški za tebe?
U ovoj godini bilo mi je mnogo teško da treniram u stanu, jer svi uslovi i okolnosti teraju na lenjost, tako da je bio izazov biti produktivan. Iako nisam znala koliko su mi treninzi efikasni, trenirala sam svaki dan.
Sa emotivnog aspekta, teško mi je bilo da gledam mamu kako plače kad sam prvi put letela za Ameriku.

Da li su uslovi na koledžu u USA doprineli tvom profesionalnom razvoju?
Naravno, samo okruženje i posvećenost trenera, igračica i ljudi koji svakog dana rade za nas i uz nas, bili su motivacija sama po sebi. O hali, svlačionici i opremi da ne pričam. Amerikanci su stvarno na nekom drugom nivou.

Kako si donela odluku da ovu sezonu zaigraš za Art Basket?
Uvek sam imala želju da odmah nakon koledža zaigram u inostranstvu, ali zbog situacije u kojoj se nalazimo, najvažnije mi je što sam uspela da završim školovanje. Zbog virusa je sve stalo i omelo moje želje, ali sam srećna sto sam ipak imala opciju da ostanem i igram u Beogradu. Mislim da su najbolja ženska organizacija trenutno u Srbiji i zahvalna sam im što se na divan način brinu o svojim igračicama.

Katarina Zec u dresu reprezentacije Srbije

Da li je Marina selektor koji motiviše igrače?
Ona je pravi selektor za mlade igračice. Ispravlja moje greške i tehnički me obučava kako lakše da dođem do cilja, a motivaciju pronalazim svako jutro kad se probudim.

Koliki je podsticaj za jednog sportistu poziv da igra za nacionalni tim?
Ogroman. Naježim se pri pomisli da ću možda imati šansu da ostvarim nešto slično (a možda i više) od ove trofejne generacije. U usponu su od 2015. kad su osvojile zlato u Budimpešti i još uvek nisu stale. Divno ih je posmatrati i učiti od njih.

Šta planiraš da uradiš sa diplomom biohemije u budućnosti?
Odavno imam ideju da upišem master studije u Švedskoj i da se malo više posvetim grani biopreduzetništva, ali to će morati malo da sačeka.

Šta trenutno predstavlja tvoj najveći cilj?
Ima ih više, ali sto se košarke tiče, recimo, medalja sa Olimpijade.

Šta je za tebe kvalitetno provedeno slobodno vreme?
Za mene je kvalitetno provedeno vreme ono koje provedem sa bližnjima ili sama sa sobom. Još ako u tu kombinaciju upada sunce, kafa ili neke produktivne aktivnosti – onda je to pun pogodak.

Šta bi poručila klincima i klincezama koji vole košarkašku loptu?
Sve što možeš da vizualizuješ, možeš i da ostvariš.

autor: Portal Sremske Mitrovice

Podelite na društvenim mrežama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *