Kreativna nastava!

Uzevši u obzir prethodnih 20 godina, niko nije mogao predvideti brzinu promena i vanredne okolnosti sa kojima se suočavamo u današnjem svetu, od prilagođavanja potreba za učenjem nakon globalne pandemije do pripreme novih generacija za obrazovne i poslovne izazove koji im predstoje.

Samo tokom poslednje decenije celokupna svetska ekonomija se potpuno preobrazila, kao rezultat globalizacije i digitalne revolucije. Međutim, veštine pripisivane samo malom broju genijalnih pojedinaca kao što su kreativnost, apstraktno razmišljanje i inovativnost postale su kvantitativno najtraženije sposobnosti kod poslodavaca u tehnološkim industrijama.

S tim u vezi, nastavnici u modernim školama su implementirali promene pristupa u radu sa decom koje ukazuju na pospešivanje kreativnosti i inovativnosti u nastavi. Naime, promene su najviše usmerene ka učenju metoda kako da rešavaju probleme, kao i poboljšavanju kvaliteta nastave.

Metode za pospešivanje kreativnih rešenja/razmišljanja

Kreativnost se pojavljuje kao propratan faktor u skoro svakom poslu kroz istoriju. Naime, sama reč kreativnost potiče od latinske rečicreo, što znači stvoriti, napraviti, čime se ukazuje na njenu pragmatičnu funkciju koja je kao produkt imala rešavanje velikog problema za društvo tog doba. Međutim, sa rešavanjem glavnih problema koji su u vezi sa celokupnim kvalitetom života mladi se nalaze u situaciji da nisu egzistencijalno pritisnuti da rešavaju problem bilo kakve vrste. Kao odgovor na novonastalu situaciju, predavači su uspeli da uvedu sledeće metode u nastavi koje podstiču inovativno i kreativno rešavanje problema u društvenoj sferi/oblasti.

Izlistavanje (iznošenje) pretpostavki rešenja

Paradigma je logički okvir koji nam omogućava da razumemo neku pojavu i njen problem. Razvijajući se, svako dete sakuplja niz paradigmi preko kojih kasnije posmatra svet u kome se nalazi. Međutim, danas, u svetu prevelike kompleksnosti i međuzavisnosti, posedovanje paradigmi može samo umanjiti mogućnost davanja nekog kreativnog pristupa rešenju.

Naime, metod izlistavanja pretpostavki podstiče decu da razmišljaju izvan kutije. Ako se učenik susretne sa problemom čije je rešavanje nemoguće zbog vremenskih i finansijskih ograničenja, dolazi u situaciju gde će morati da dovede u pitanje paradigmu preko koje je došao do koraka koji vode ka rešenju. Upravo preispitivanje početne pretpostavke i izlistavanje novih logičkih koraka koji vode do potencijalnog rešenja podstiču rađanje kreativnosti i novih perspektiva uviđanja, što može biti od velike koristi u profesijama koje iziskuju kreativnost kao što su dizajner korisničkog doživljaja, grafički dizajner ili front end developer. Metod koji ide zajedno sa izlistavanjem pretpostavki rešenja je brainstorming.

Brainstorming

Dok izlistavanje pretpostavki podrazumeva rešavanje problema metodološke prirode promenom vertikalnog pristupa, brainstorming s druge strane predstavlja izvorište novih ideja. Brainstorming teži tome da nauči mlade da ne postoje nekonstruktivni predlozi i da ne treba da se plaše osude ili otpora svojih vršnjaka. Naime, nakon definisanja konkretnog, užeg problema, učenici iznose svoje ideje pred grupom, gde moraju da objasne zašto je njihov predlog legitiman. U ovom procesu dolazi do jačanja govornih veština kod mladih, ali isto tako dolazi do „parenja ideja” (Met Ridli (Matt Ridley), „The Evolution of Everything”), koje mogu proizvesti neverovatna rešenja.

Igranje uloga

Vežba igranja uloga ima skroz drugačiji pristup od gorenavedenih iz razloga što se znanje o nekoj temi stiče induktivno. Dakle, svaki učenik preuzima ulogu osobe pogođene datom temom i proučava događaje i probleme iz perspektive te osobe. Uzimajući primer života učenika u antičkoj Atini za vreme Periklea u kome se daju detaljni opisi uloge, učenik/učenica će moći da se bolje saživi sa životom deteta i duhom tog vremena. Po završetku igranja uloge, učenici su u obavezi da navedu utiske o istorijskim događajima iz odigrane uloge.

Konceptualno mapiranje

Kada je u pitanju generisanje kompleksnih struktura ili njihovo pojašnjenje, onda je konceptualno mapiranje najbolji pristup za implementiranje kreativnosti u hijerarhijski organizovanu strukturu. U ovom pristupu je neophodno da se navede centralno pitanje kojim ćemo formulisati glavni problem koji treba da rešimo. Nakon toga, treba izlistati 20 do 25 nacrta o potencijalnim rešenjima, koje ćemo hijerarhijski rasporediti na papiru od najopštijih do najkonkretnijih. Revizija izlistanih koncepata/nacrta i traženje veze između njih podstiče decu na dolaženje do izvodljivih nekonvencionalnih rešenja.

Benefiti kreativne nastave u razvoju deteta

Kreativnost je veoma opširan mentalni proces koji nadilazi sferu posla. Zahvaljujući kreativnoj nastavi, dete može imati mnoge pogodnosti u vezi sa razvijanjem kreativnog dela mozga (desne hemisfere) – od fizioloških, kognitivnih, do sposobnosti da se nosi sa svakodnevnim životnim izazovima.

Evo nekoliko beneficija kreativne nastave koje utiču dugoročno na razvoj deteta:

  • Uči ih da se ne plaše osude – Kreativna nastava često podstiče slobodu izražavanja. Naime, iznošenjem argumentovanih stavova dete razvija pored svojih verbalnih sposobnosti i samopouzdanje. Takođe, kroz debatovanje i polilog stiče mogućnost za uviđanje kvalitetnijih argumenata.
  • Redukuje stres i anksioznost kod dece – Iako metode za pospešivanje kreativnosti mogu biti naporne na samom početku, sve češće zadavanje problema može omogućiti deci da se brže prebace na kreativan način razmišljanja u potrebnoj situaciji.
  • Poboljšava njihovu pažnju – Drastično opadanje pažnje učenika generacije Z na osam sekundi nastalo je kao produkt lako varljivog i privlačnog sadržaja na društvenim mrežama. Zahvaljujući nekonvencionalnom pristupu nastavi, igranjem uloga, razmenjivanjem stavova ili pomoću igre pamćenja učenici će efikasnije provesti vreme u nastavi, a kasnije će te šablone učenja koristiti i na višim studijama.
  • Utiče na njihov emocionalni razvoj – Prilikom sagledavanja različitih perspektiva u gorenavedenim metodama, dete razvija sposobnost uviđanja kreativnih matrica razmišljanja koje mogu biti od velikog značaja u onlajn-poslovima u tehnološkoj industriji.
  • Otvara im nove mogućnosti –Rešavanje praktičnog problema u nastavi može lako da se projektuje i na rešavanje životnih problema. Naime, kreativne osobe mogu lakše da se prilagode teškim okolnostima u kojima se nalaze, za razliku od nekreativne koja nakon neuspelog pokušaja odustaju.
Podelite na društvenim mrežama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *