Mislimo o budućnosti poljoprivrede!

– Čuvajmo ekosistem, mislimo o budućim generacijama koje bi trebalo da se bave poljoprivredom, neophodno je da menjamo svest ljudi – apeluje Milan Milić, rukovodilac stručne i savetodavne službe PSS.

Mesec jul je period godine kada ratari sa svojih parcela skidaju useve. Poljoprivredni proizvođači pune silose, a na njivama ostaju žetveni ostaci. Godinama se javlja problem sa paljenjem istih, uprkos apelima nadležnih da se to ne čini. Stručnjaci napominju da se ostaci zaoravaju, kako bi se prirodi uzvratilo za ono što nam daje.

-Uklanjanje žetvenih ostataka je za poljoprivrednike veliki posao, često u nedostatku mehanizacije i povećanog utroška sredstava, umesto zaoravanja pribegavaju spaljivanju. Međutim, došlo je do pomaka na tom polju, a i proizvođači dosta seju uljanu repicu koja ne ostavlja ostatke. Кaznena politika je dobra, veći je problem ceo slučaj privesti kraju, pošto su neophodni čvrsti dokazi. Ipak, posle svega kasno je, šteta ekosistemu je već naneta-kaže Milan Milić, rukovodilac stručne i savetodavne službe PSS.

Posledice se u prvi mah ne vide, ali godinama postaje uočljivo. Osim što se čini šteta zemljištu, spaljivanje ostataka utiče i na životinjski svet, pa su i tu migracije sve češće i neke vrste nestaju sa ovih područja.

-Spaljivanjem se uništava divljač, zagađuje vazduh i trajno gube azot, sumpor i organska materija, koji su od velikog značaja za zemljište i useve. Neosporno je da žetveni ostaci prave probleme prilikom obrade ali uz malo dobre volje, sve se može rešiti na način koji nije štetan za zemljište i životnu sredinu-navodi Milan Milić.

Posle uklanjanja žetvenih ostatak, počinju da se javljaju novi problemi za poljoprivrednike. Reč je o nicanju korova kroz ostatke na strništima. Rešenje za ovaj problem postoji.

-Sa primenom agrarnih mera u savremenoj poljoprivredi malo šta može da iznenadi. Strnište bi proizvođači trebalo da istanjiraju ili plitko izugare kako bi postigli cilj većeg provociranja nicanja svih prisutnih korova na parceli. Oni se tretiraju herbicidima, a ambalažni otpad od herbicida se zbrinjava na adekvatno propisan način-rekao je Milan Milić iz Poljoprivredno stručne službe Sremska Mitrovica.

Situacija na terenu ove godine nešto je bolja, ipak najkritičniji period tek sledi. Za sve one kojima uklanjanje ostataka oduzima previše vremena, postoji rešenje.

-Situacija je za sada stabilna i nismo imali puno slučajeva paljena ostataka. Ipak, najčešće se dešava u septembru i oktobru, tako da nam taj period tek dolazi. Tada se skida kukuruz, proizvođači sve manje pale, problem su ljudi koji ga papirče. Zapale, sve izgori a klipovi ostanu. Postoje ljudi koji se bave uklanjanjem žetvenih ostataka, pustite ih na parcelu, sve odrade i nemate problem sa tim. Dakle, način postoji bez da se pali-kaže Milan Milić.

Zemlji treba skoro sto godina da se oporavi, kako ističe Milan Milić, paljenjem se uništavaju neki korovi, ali šteta je na drugoj strani mnogo veća. Neophodno je da se menja svest ljudi o pomenutom problemu, a ne da se počinioci kažnjavaju. Iz službe navode da rešenje postoji i da uvek savetuju proizvođače kako da postupe. Od sledeće godine stupa i novi zakon na snagu, uzorkovanje kvaliteta zemljišta biće obavezno.

-Apelujem da svi građani i poljoprivredni proizvođači čuvaju naš ekosistem, da se ponašaju odgovorno prema prirodi. Neophodno je znati da je priroda nezgodna kad uzvraća udarac, primer nam je i korona virus. Ne smemo da gledamo samo na sebe i ovaj period, već da mislimo o budućim generacijama koje bi trebalo da se bave istim poslom-poruka je koju šalje Milan Milić, rukovodilac stručne i savetodavne službe PSS.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.