Mitrovačke priče – Fontana Kameni cvet

Fontana Kameni cvet nalazi se u centru gradskog parka u neposrednoj blizini Srpskog doma u Sremskoj Mitrovici,i predstavlja jedan od najznačajnijih simbola grada.

Fontana Kameni cvet je završena,odnosno “otvorena” 1.maja 1946 godine.
(NAPOMENA : U nekim izvorima se kao godina završetka pominje 1948).
Autor je bila Ruskinja Irina Nepokojčicka, prva poznata žena arhitekta u Sremskoj Mitrovici.
Fontana je postavljena na mestu nekadašnje „carske lipe”, koju je zasadila Petrovaradinska imovna opština 1879. godine kao spomen na srebrni jubilej carskog bračnog para–cara Franje Josifa i carica Jelisavete.
Irina Nepokojčicka je rođena u selu Kuzbekova, u Rusiji, 1909. godine.
Posle Oktobarske revolucije, Irina je zajedno sa roditeljima emigrirala iz bivšeg SSSR u ondašnju Jugoslaviju.
U Sremsku Mitrovicu se doselila 1937.godine, gde je ostala do prerane smrti.
Kao učenica gimnazije, koju je pohađala u Kikindi, glumila je na školskim predstavama, pevala ruske romanse, a bila je i veliki zaljubljenik u umetnost, njen pobornik i stvaralac.
Po završetku arhitekture na Visokoj tehničkoj školi u Zagrebu, brzo je uspela da stekne reputaciju dobrog arhitekte.
U Sremu je radila na projektovanju i izgradnji škola, od kojih je osmoletka u Vojki, najveća seoska škola u to vreme, podignuta po njenom projektu i pod njenim nadzorom.
Radila je i na izgradnji puteva i kanalizacionih mreža, stambenih zgrada i drugih javnih objekata.
Posle oslobođenja Sremske Mitrovice 1944. godine organizovala je prikupljanje građevinskog materijala za podizanje pet spomenika, i to dva za poginule crvenoarmejce i tri za poginule heroje NOV.
Uz pomoć tadašnje narodne vlasti i uz odobrenje nadležnih ruskih komandi na Sremskom frontu, Irina je ostvarila želju, prenevši posmrtne ostatke ruskih heroja, iz Laćarka i Jarka, na mitrovačko pravoslavno groblje.
Irina je bila član Odbora za osnivanje Muzeja Srema.
Pod njenim nadzorom obavljena je i prva rekonstrukcija crkve posvećene arhiđakonu prvomučeniku Stefanu i niz drugih veoma značajnih aktivnosti.
Od svih građevina, međutim, koje je iza sebe ostavila, jedino fontana Kameni cvet čuva legendu o nastanku.

A predanje kazuje da je Irina s vremenom počela da oboleva od velike tuge za rodnim krajem, tako, da je svakim danom bivala sve bolesnija.
Jedne noći usnila je čudan san, veliki cvet sa povijenim žalosnim laticama, iz kojeg je izletela bela golubica.
Golubica je tada progovorila :
“Ja sam princeza, ćerka cara Tiberija, postala sam kameni cvet tuge i tako se poistovetila sa gradom Sirmijumom, u želji da dobijem očevu ljubav. Umesto ljubavi, postala sam večna tuga. Tvoja tuga će nestati ukoliko napraviš kameni cvet da večno suzi. Biće to moje i tvoje suze spojene sa gradom i večnošću”.
Ruskinja je odmah potom počela da stvara prizor iz sna.
Od tada do danas, po toj legendi,Kameni cvet plače za svim stanovnicima drevnog grada, a preuzimajući tugu, ostavlja potomcima više vremena za ljubav i radost.
Ova fontana u obliku kamenog cveta spaja dva večna simbola – vodu, kao izvor života, i cvet kao neprolaznu lepotu, koji se večno obnavljaju.
Irina je umrla 14. oktobra 1948. u 39. godini od teške bolesti.
Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici.
( Prilikom sastavljanja teksta korišćeno je više različitih izvora zbog različitih datuma koji se pominju vezano za izgradnju i završetak izgradnje fontane – na kraju sam upotrebio datum naveden u Katalogu izložbe “Ruska emigracija i njihovi potomci u Sremu i Sremskoj Mitrovici” autora Nenada Ninkovića i Gorana Vasina )

Podelite na društvenim mrežama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *