Rumljanin na razmeni u Gracu

Naši ljudi u zemljama Evropske unije nisu retkost. Mahom su to oni koji su, trbuhom za kruhom, ne birajući poslove otišli zbog veće zarade i poboljšanja životnog standarda, a, tek poneko se na taj korak, poput apsolventa geografije i biologije na novosadskom PMF-u, Rumljanina Predraga Vitorovića, odluči zarad ličnog, profesionalnog usavršavanja.
O razmeni studenata, priča, dugo nije znao ništa, sve dok njegova prijateljica, 2019. godine, nije odlučila da pokuša, pozvavši i njega da joj se pridruži.

-Naravno, skeptičan, u tom trenutku nisam pristao. Ionako mi je već dovoljno bilo teško na našem univerzitetu, i jednostavno, nisam želeo sebi da otežavam još više tekuće studije. Par meseci nakon konkurisanja za razmenu, ona dobija priliku da studije nastavi kao student razmene. Podržao sam je, i divio se na takvom podvigu, ali se nisam usudio da i ja pokušam -priča Predrag.

Međutim, kako je vreme prolazilo, kaže, postao je radoznao, a od pomenute prijateljice je dobijao sve više informacija. Ideja o razmeni se već javlja, ali, ubrzo je usledilo ono što je zaustavilo planetu.

-Počinje pandemija korona virusa i život nam “staje” na par meseci. U tom periodu lokdauna, imao sam vremena da razmislim šta ću dalje. Dobio sam volju i da konkurišem, i zajedno sa prijateljicom krećem u prikupljenje dokumentacije potrebne za razmenu. Nakon apliciranja, usledilo je čekanje… nedelja, dve, tri, i eto rezultata. Primljen sam. Кonkretno ja sam aplicirao za Austriju, Grac, na univerzitetu Кarl-Franzes – priča Predrag, koji je tada otvorio novo poglavlje svog života.

Uređen život i čudne pojave

Dolazak u Austriju, kaže, nije bio lak.

-Ostavljam u tom trenutku sve. Porodicu, prijatelje, odlazim u nepoznato. Кao što znate u Austriji je službeni jezik Nemački, a ja nisam imao tu šansu da ga naučim niti u osnovnoj, srednjoj školi, pa i na samom univerzitetu. Izašao sam iz prevoza, ispred smeštaja, i tamo me dočekala prijateljica koju često pominjem. Ona me upućuje u sobu, objašnjava pravila života, i infiltrira u novu sredinu. Nakog određenog perioda, ona odlazi i ostajem sam. I tada sam krenuo u istraživanje. Bez reči nemačkog jezika, izlazim iz smeštaja i krećem u obilazak… I, nakon par sati provedenih tamo, prvi utisak je bio pozitivan, a kako su dani prolazili, postajao je sve bolji i uvideo sam da su moja očekivanja ispunjena – kaže Predrag.

Život u Austriji, priča, prilično je uređen, a, iako neke stvari mogu da zadive našeg čoveka, tamo se mogu zapaziti i pojave koje su nama nepojmljive.

-Mentalitet, kultura, generalno život je drugačiji. Više se poštuju pravila, i neformalna i zakonska. Nema toliko prestupa, saobraćaj se odvija odlično. Grad je čist, uredan, nema smeća… Svuda su postavljeni kontejneri za sortiranje i sve se reciklira, a ljudi to poštuju. Međutim, ima jedan deo koji mi se ne sviđa. Ljudi su previše zaštićeni, i samim tim sebi daju previše za pravo. Ima dosta beskućnika, koji spopadaju ljude na ružan način, golotinja je dozvoljena na javnim mestima, pa čak su i seksualni odnosi svakodnevica. U sred bela dana se sve to dešava, i niko ne reaguje, jer su to prosto prava građana. Prostitucija je legalizovana i ima mnogo javnih kuća, i to na svakom ćošku. To mi se baš i ne sviđa. Nemam ništa protiv, ali sam protiv popularizacije takvih stvari, posebno u centru grada. Ipak, sve ostalo mogu da pohvalim. Od zdravstva, školstva, saobraćaja, železničkog saobraćaja. Sve je to mnogo bolje nego kod nas. O životnom standardu da ne pričam – kaže Predrag i objašnjava da Austrijanci lako prihvataju druge nacije u svojoj zemlji, koja im nudi i priliku za posao, školovanje, zdravstvene usluge, s tim što su međuljudski odnosi dosta hladniji od naših, balkanskih.

Jugoslavija u malom

Sa druge strane, u studentskom domu, kaže, zatekao je Jugoslaviju u malom.

-Imao sam tu sreću da zapadnem u studentski dom, gde ima dosta naših ljudi. Cimeri su mi ljudi iz Srbije, BiH i Hrvatske. Od samog početka, bili su tu za mene, za sve što mi je trebalo. Neke stvari koje su mi oni uradili i pomogli, mogu slobodno da kažem da neki članovi moje porodice ne bi učinili. Na tome ću im biti večno zahvalan. Naravno, imam i osobe koje sam posebno izdvojio, i sa kojima provodim mnogo više vremena. Njih, mogu slobodno da kažem, ne smatram prijateljima, već porodicom. Moja već pomenuta prijateljica, njen brat, i još jedan dečko iz Bosne. Oni su i motiv da ostanem ovde i onda kada završim svoje studije. Sve u svemu, sreća ovde igra odlučujuću ulogu, jer nemaju svi tu sreću da zapadnu u okruženje koje će da im odgovara. Studenti u domovima širom Austrije su raznoliki, i apsolutno sve nacije, rase i klase ljudi su prisutne. Mnogo različitih karaktera, vaspitanja, verovanja, rituala, stavova ljudi na jednom mestu… Morate skloniti sve predrasude i lična mišljenja po strani, ukoliko želite da se uklopite – priča Predrag i osvrće se na planove za budućnost:

-Što se tiče mojih planova za dalje, kao i stanje u drzavi, pa i svetu, promenljivi su. U ovom trenutku se nalazim na nekoj prekretnici, i treba da donesem odluku, da li ću se vraćati ili ću ostati. Naravno, sve ima svoje prednosti i mane. Ali jedno je sigurno. Završiću fakultet, jer je upravo to ono zbog čega sam ovde. Nakon toga ću sesti i razmisliti, i nadam se, doneti pravu odluku – zaključuje, preporučujući domaćim studentima odlazak na razmenu, ne samo univerzitetskih znanja i iskustava, već i onih životnih.

Mere mnogo rigoroznije

S obzirom da živimo u doba pandemije korona virusa, Predrag se osvrnuo i na razlike između naših i austrijskih protivepidemioloških mera.

-Epidemiološke mere se razlikuju po samo par stavki. Umesto hirurških maski, koje mi koristimo, tamo se koriste FFP2 maske. Кao i kod nas, obavezne su u zatvorenim prostorijama, bankama, prodavnicama itd. Dalje, razlika je u tome, što ukolikoje veći broj zaraženih, sve se zatvara i sledi lokdaun. On podrazumeva kontrolisan izlazak ljudi do prodavnice, i samo za kupovinu namirnica za život, kao i rad apoteka za kupovinu potrebnih lekova do određenog vremena (14 časova). Sve ostalo je zatvoreno. Takođe, na ulici, vi kao pojedinac, možete da se nađete samo sa jednom osobom, ali ta osoba mora biti sa iste adrese kao i vi. Dakle, nema šetnje sa komšijama, prijateljima, niti porodicom, ukoliko ne živite na istoj adresi. Кazne su poprilično velike, i mnogo se više poštuju pravila i donoseni zakon, a kontrola poštovanja mera je mnogo rigoroznija nego kod nas. Uglavnom, kada je kod nas u Srbiji bio policijski sat, pravili smo problem. Njima tamo je, ukoliko dođe do porasta broja zaraženih, i gore nego nama tokom policijskog sata, koji traje oko pet meseci. Uglavnom, od početka oktobra do kraja marta. Barem je tako bilo za prošlu godinu – objašnjava.

Trka za novcem

-Svi gledaju samo da zarade, da dobiju što bolje ocene, a međuljudski odnosi su hladni. Čak i unutar porodica. Deca odrastaju tako što ih odgajaju dadilje, sve se plaća, ljubavi možda tu ima, ali je minimalna, jer svi trče za novcem. Rade po 2-3 posla, 15-16 sati dnevno, što je loše. Zašto? Zato što se samo trči za materijalnim, život prolazi, deca rastu, porodice se raspadaju, a onda kada se dođe u neke starije godine, ta ista deca vraćaju “uslugu” tako što starije strpaju u starački dom, a oni i dalje trče za novcem, radeći isto što i njihovi roditelji. Ali… dobro, njihova stvar. Ja sam ovde trenutno, pa mi je lako da se prilagodim ovim uslovima – priča Predrag.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.